Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Već je bi­lo ri­je­či o to­me da su vla­da­ju­će eli­te u SAD, ubr­zo po­sle za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, od­lu­či­le da stvo­re Sje­ver­no­a­tlant­ski sa­vez s ci­ljem da se na­met­nu Evro­pi i ot­poč­nu sa kre­i­ra­njem po­sle­rat­nog svi­je­ta- sta­rog/no­vog svjet­skog po­ret­ka. Fo­ku­si­ra­ću se na ‘’go­spo­da­re­vo’’ hi­ta­nje da on i nje­go­va Cr­na Go­ra, ‘’li­der­ka u re­gi­o­nu’’ ( u mno­go če­mu), bez pi­ta­nja gra­đa­na, stu­pi i for­mal­no u pr­ve re­do­ve NA­TO-a. Ri­ječ je, da­kle, o to­li­ko oče­ki­va­noj fa­mo­znoj po­ziv­ni­ci.
Pr­vo da vi­di­mo za­što se na­šem dik­ta­to­ru to­li­ko hi­ta da sta­ne pod NA­TO ki­šo­bran i šta ti­me po­sti­že?
Ukrat­ko, član­stvom u ovom po­ro­blji­vač­kom sa­ve­zu, iz­me­đu osta­log, ho­će da oja­ča se­be, svo­je sa­mo­vla­šće u par­ti­ji, nje­gojv dr­ža­vi­ci, dru­štvu, da za­dr­ži li­der­sku po­zi­ci­ju me­đu cr­no­gor­skim su­ve­re­ni­sti­ma, da se osi­gu­ra od so­ci­jal­nih po­tre­sa i da uve­ća svo­je ‘’isto­rij­ske za­slu­ge’’ za ‘’vas­po­sta­vu’’ ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re. Ho­će da mu se bro­ji ka­ko je Cr­na Go­ra baš za vri­je­me nje­go­ve vla­da­vi­ne po­sta­la ne­za­vi­sna dr­ža­va i da je za­hva­lju­ju­ći nje­mu po­sta­la čla­ni­ca NA­TO-a.
Šta je ‘’go­spo­dar’’ uči­nio za ovih 20 i vi­še go­di­na vla­da­vi­ne zna­mo, ali šta će sve da ura­di u Cr­noj Go­ri i sa Cr­nom Go­rom ula­skom u NA­TO to će­mo tek da vi­di­mo.
Učla­nje­nje Cr­ne Go­re u Atlant­ski sa­vez do­bro će mu do­ći da i da­lje di­je­li Cr­no­gor­ce.
Ko ma­kar ima­lo po­zna­je ‘’go­spo­da­re­vu’’ po­li­tič­ku ‘’evo­lu­ci­ju’’, nje­gov ‘’raz­voj­ni put’’ ni­je iz­ne­na­đen NA­TO kam­pa­njom , ko­jom on di­rekt­no di­ri­gu­je, ni­ti nje­go­vom ner­vo­zom da se što pri­je na­đe u okri­lju svo­jih ga­zda i na­lo­go­da­va­ca iz vre­me­na rat­ne agre­si­je na SR Ju­go­sla­vi­ju.
Da pod­sje­ti­mo.
Ot­kad je za­go­spo­da­rio i pri­svo­jio po­lu­ge vla­sti, tra­si­rao smje­ro­ve haj­ki na bor­be­ni­ji dio opo­zi­ci­je, na ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je mu u kon­ti­nu­i­te­tu za­gor­ča­va­ju ži­vot, opre­di­je­lio se za ovaj osva­jač­ki sa­vez još sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na.
I ka­da bi ko­jim slu­ča­jem po­ku­šao da pro­mi­je­ni ‘’stra­nu’’ ( a pre­vr­tao se ka’ i po­je­dan cr­no­gor­ski po­li­ti­čar)- ne bi mu bi­lo do­zvo­lje­no . Ta­mo gdje je bio 1999. go­di­ne, u vri­je­me pu­nog pro­cva­ta svo­jih ‘’lu­kra­tiv­nih’’ po­slo­va (or­ga­ni­zo­va­nog šver­ca ci­ga­re­ta), pri­si­ljen je da osta­ne i da­nas. Ne­ma mu mr­da­nja! Mo­ra da se su­o­či i sa stvar­no­šću: po­zi­ci­ja mu se pro­mi­je­ni­la, ‘’ugled’’ opao, a ‘’upo­tre­blji­vost’’ mu se znat­no sma­nji­la.
Ne­ka­da u uvri­je­me rat­ne agre­si­je na SR Ju­go­sla­vi­ju oko nje­ga su se oti­ma­li svjet­ski moć­ni­ci: Klin­ton, Bilt, So­la­na, Ol­brajt i mno­gi dru­gi.
Da­nas ni on, a ni nje­go­va dr­ža­vi­ca- po­lu­pro­tek­to­rat ne­ma­ju zna­čaj ko­ji je on umi­slio da ima­ju.
Šta je sve ‘’go­spo­dar’’ mo­rao da či­ni i gdje je sve sti­gao sa mi­ni­strom Luk­ši­ćem i biv­šom voj­nom mi­ni­star­kom Mi­li­com Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić sa­mo da bi nam se što pri­je upu­tio taj to­li­ko že­lje­ni i oče­ki­va­ni po­ziv, do­bro je po­zna­to jav­no­sti. I sve je bi­lo uza­lud.
I ge­ne­ral­ni se­kre­tar ali­jan­se Jens Stol­ten­beg, ko­ji je ne­dav­no po­sje­tio Pod­go­ri­cu bio je do­sta su­zdr­žan, neo­d­re­đen. A vi­so­ki zva­nič­nik NA­TO-a ni­je bi­lo ko- po­ti­če iz po­zna­te nor­ve­ške po­li­tič­ke di­na­sti­je. Nje­gov otac Tor­vald Sol­ten­berg član je Bil­der­berg klu­ba, taj­ne svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je od­i­gra­la ključ­nu ulo­gu u raz­bi­ja­nju Ju­go­sla­vi­je.
Ame­rič­ki ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti u Cr­noj Go­ri ni­ka­ko da shva­te da je da­nas 2015. go­di­na , a ne 1999. Svi­jet se pro­mi­je­nio. Ame­ri­ka vi­še ni­je ono što je bi­la i što da­nas o njoj mi­sle cr­no­gor­ski na­to­fi­li.
I po mi­šlje­nju ame­rič­kih ana­li­ti­ča­ra, do­ba ame­rič­ke do­mi­na­ci­je uve­li­ko pro­la­zi- moć joj je u opa­da­nju. Va­šing­ton se ne mi­ri sa ovom za njih po­ra­ža­va­ju­ćom či­nje­ni­com – eks­pan­zi­ja se i da­lje na­sta­vlja i u Evro­pi i u svi­je­tu. Ka­da je ri­ječ o Evro­pi, za ame­rič­kog pro­fe­so­ra po­li­tič­kih na­u­ka Džo­na Mi­šaj­me­ra eks­pan­zi­o­ni­stič­ki ka­rak­ter NA­TO-a ogle­da se u te­žnji da se izo­lu­je Ru­si­ja. ‘’Ras­po­dje­la mo­ći u Evro­pi osta­je bi­po­lar­na ( Ru­si­ja i SAD su glav­ne si­le), i nji­ho­va bez­bje­do­no­sna nad­me­ta­nja će se in­ten­zi­vi­ra­ti’’, za­klju­ču­je Mi­šaj­mer. S ob­zi­rom na sve ono što se da­nas do­ga­đa na re­la­ci­ji NA­TO- Ru­si­ja, ame­rič­ki pro­fe­sor je pot­pu­no u pra­vu.
Ova ‘’in­ten­zi­vi­ra­na nad­me­ta­nja’’ vi­di sva­ko, pa i ‘’go­spo­dar’’, ali se pra­vi ne­vješt i po­ku­ša­va da od jav­no­sti kri­je ele­men­tar­nu isti­nu: da bi­ti u NA­TO- u zna­či bi­ti pro­tiv Ru­si­je, pro­tiv nje­nih na­ci­o­nal­nih i dr­žav­nih in­te­re­sa.
Osta­vi­mo po stra­ni či­nje­ni­cu da se Cr­na Go­ra, bez pi­ta­nja gra­đa­na, gu­ra u sa­vez pro­tiv dr­ža­ve i na­ro­da ko­ji je od vla­di­ke Da­ni­la na­o­va­mo po­ma­gao Cr­noj Go­ri i Cr­no­gor­ci­ma voj­no, di­plo­mat­ski, ma­te­ri­jal­no i na pro­svjet­no- kul­tur­nom pla­nu. U isto­ri­ji Cr­ne Go­re bi­lo je i pri­je ‘’go­spo­da­ra’’ vla­da­ra ko­ji su nas odva­ja­li od Ru­si­je. Gu­ver­na­du­ri su bi­li eks­po­zi­tu­ra mle­tač­ka. A šta je sve ra­đe­no 1948. go­di­ne u vri­je­me re­zo­lu­ci­je In­forbi­roa još se sje­ća­ju pre­ži­vje­li go­lo­o­toč­ki mu­če­ni­ci.
Gu­ra nas ‘’go­spo­dar’’ u osva­jač­ki, im­pe­ri­ja­li­stič­ki, an­ti­ru­ski sa­vez ko­ji vi­še ni­je ta­ko voj­no mo­ćan kao što je bio u vri­je­me raz­bi­ja­nja Ju­go­sla­vi­je. Pri­mo­ra­va nas da dr­ži­mo oči za­tvo­re­ne pred stvar­no­šću i da i da­lje ži­vi­mo u ubje­đe­nju da su SAD si­la od svi­je­ta ka­ko je to svo­je­vre­me­no 1995. iz­ja­vlji­vao po­li­tič­ki umi­ro­vlje­ni Sve­to­zar Ma­ro­vić ka­da su za­jed­no bi­li u po­sje­ti Pen­ta­go­nu.
Mno­go se (na­ro­či­to u opo­zi­ci­ji) pri­ča o ne­is­pu­nje­nim uslo­vi­ma za pri­jem u Ali­jan­su. Da li je ne­is­pu­nja­va­nje kri­te­ri­ju­ma za član­stvo u NA­TO glav­ni i je­di­ni raz­log da od po­ziv­ni­ce za­sad ne­ma ni­šta?
Ni­je stvar sa­mo u ne­is­pu­nje­nim uslo­vi­ma, jer ne­će bi­ti da su ne­ke no­ve čla­ni­ce NA­TO-a , na pri­mjer Al­ba­ni­ja, Bu­gar­ska, Hr­vat­ska pre­ko no­ći po­sta­le de­mo­krat­ske, prav­ne dr­ža­ve u ko­ji­ma ne­ma pljač­ke, ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la svih vr­sta. Ra­di se o na­šoj ge­o­stra­te­škoj po­zi­ci­ji na ovom di­je­lu Bal­ka­na, nje­nom zna­ča­ju za su­če­lja­va­nje NA­TO-a sa Ru­si­jom.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri su sa­gla­sni: za­pad­ni Bal­kan da­nas je zbog te­ri­to­ri­jal­nog pri­stu­pa Bli­skom is­to­ku, na­ro­či­to cen­tral­noj Azi­ji, re­gi­on ge­o­stra­te­ških nad­me­ta­nja svjet­skih moć­ni­ka, pri­je svih SAD i Ru­si­je, a pre­ma nje­mu ‘’ru­ke pru­ža­ju’’ Nje­mač­ka i Tur­ska. Od­re­đe­no in­te­re­so­va­nje za ovaj re­gi­on po­ka­zu­je i Ki­na. Da bi se vla­da­lo ovim pro­sto­rom, mo­ra­ju se pret­hod­no kon­tro­li­sa­ti ar­te­ri­je Raj­na-Maj­na- Du­nav- Mo­ra­va- Var­dar, kao i Mo­ra­va- Ni­ša­va- Ma­ri­ca- Is­tan­bul- Ma­la Azi­ja. U cen­tru tog stra­te­ški zna­čaj­nog pro­sto­ra na­la­zi se Ko­so­vo i zbog tog nje­go­vog po­lo­ža­ja iz­vr­še­na je agre­si­ja na SR Ju­go­sla­vi­ju. Ko­so­vo je u sr­cu tog stra­te­škog pro­sto­ra. To je bio pr­vi i naj­va­žni­ji uzrok na­pa­da na na­šu ze­mlju, da­ka­ko ne i je­di­ni.
Na ovim za­na­čaj­nim prav­ci­ma ne na­la­zi se ‘’go­spo­da­re­va fe­ud-dr­ža­va’’ Cr­na Go­ra. I u to­me je sva mu­ka ‘’go­spo­da­re­va’’. Mo­ra da če­ka, da sta­ne u red pa kad ga po­zo­vu. Zna da će ga pri­mi­ti, ali kad će -ne zna se!